Dečak u ženskom svetu

Današnja deca su gotovo uvek pod nadzorom odraslih. Najčešće su pod kontrolom žena, koje neretko imaju poteškoće sa prihvatanjem prirodne agresivnosti.

Pomozite! Moj sin je imao svađu sa drugom i pljuvao ga je i sad potpuno ignoriše činjenicu da ga je vaspitačica grdila. Ima šest godina, inače je ljubazan, saosećajan, živahan i pričljiv dečak. Ponekad potpuno „podivlja“ i nikoga ne sluša. On zna razliku između dobrog i lošeg, ali kao da želi da pokaže da zna da bude ratoboran. Zašto se ovo dešava i šta ja mogu da uradim?

Pita mama.

Odgovor:

Bez poznavanja vašeg sina i njegovog života, usudiću se da kažem ovo: „Ne brinite. Nema razloga za brigu i kopanje po duši dece da bismo im tražili mane! Njegova vaspitačica i Vi ste mu rekli da ovo ponašanje nije u redu, i to je sve što ste i trebali da uradite. Možete slobodno da zaboravite ovu situaciju.

Vaše pismo mi je dalo priliku da dodam par opštih komentara vezanih za pitanja agresivnosti, naročito dečaka, u našem vremenu, ali se nadam da će Vam pomoći da vidite svog sina i Vaše sveukupno iskustvo u narednih deset do dvanaest godina u novom svetlu.

Osvrćući se na vreme od pre samo pedeset godina, decu su uglavnom podizale majke uz manju ili veću aktivnu podršku očeva. Ovo se promenilo u dve osnovne tačke: većina dece danas ide u jaslice, očevi sada imaju aktivniju i konstruktivniju ulogu. Pre pedeset godina deca su često provodila četiri do pet sati bez prisustva odraslih osoba. Ona su bila na ulici i dvorištu, u šumi, i svim različitim mestima gde su mogla slobodno da se razvijaju pod sopstvenim uslovima. Činjenica da u tom periodu, i u zapadnom svetu, većina majki nije išla na posao, ne znači da su deca uvek bila sa njima. Oni su zajedno sa drugom decom, često bili u rodno heterogenim grupama.

Bez odraslih

U ovom prostoru bez odraslih, deca su učila ono što moderni pedagozi nazivaju „socijalna kompetencija“. Ljubaznost i „lep govor“ deca su učila od odraslih, a određene socijalne veštine su učili u društvu druge dece. Prijateljstvo, spretnost, kreativnost i agresivnost su otvoreno iskazivani, i ono što se dešavalo zasigurno nije uvek bilo „lepo“ . Mnoge majke bi se verovatno onesvestile od šoka kad bi znale šta su njihova deca radila. Međutim, da su bili prisutni sociolozi verovatno bi bili u stanju da dokažu da je upravo nedostatak prisustva odraslih, omogućio razvoj ovih socijalnih veština.

U današnje vreme deca odrastaju u porodicama i institucijama koje su u potpunosti pod kontrolom ženskih vrednosti. Vi ih takođe opisujete kada naglašavate da je vaš dečak „ljubazan, saosećajan, živahan i pričljiv“. Ove osobine su naravno korisne, ali mogu izazvati i nekoliko ozbiljnih problema, pogotovo kod dečaka.

„Ženski svet“ je trenutno protiv agresije i zastupa prevenciju konflikata (sa izuzetkom potreba žena da skrenu pažnju na konflikte u odnosima sa svojim partnerom). To je paradoks jer su žene manje agresivne od muškaraca, ali vekovima nisu imale priliku da izraze svoju agresiju. Ova represija je sada postala samozatiranje i pedagoški ideal. Ne mislim da bi trebalo sada potpuno promeniti način razmišljanja i idealizovati agresivnost, već je uključiti kao zdrav i potreban izraz čovečanstva. Po mom mišljenju previše se bavimo prevencijom sukoba među decom i umešamo se mnogo ranije pre nego što deca imaju prilike da iz sukoba nauče nešto o sebi i drugima. Umesto toga oni uče od odraslih. A to je da agresiju moramo zadržati u sebi i prihvatiti da je drugi vide kao slabost.

Kada sklonite stege

Većina dečaka sudeluje u tom ženskom svetu i strpljivo uči da radi pod uslovima suprotnog pola, a njihovi očevi rade isto. Tako se dešava (na sreću) ono što se desilo sa Vašim sinom: uklonite stege i sva potisnuta agresija u kratkom trenutku plane u jednom danu. U ovakvim situacijama teško im je da preuzmu odgovornost, jer su naučili da je pogrešno “ako si takav“ ili “drugačiji od svih“, jer oni žive u kulturi u kojoj agresivnost nije prihvaćena kao deo ljudske prirode. U kulturi koja istovremeno idealizuje agresiju u svetu odraslih: u biznisu, sportu, u borbi za bolje radno mesto, borbi za pažnju i slično.

Potpuno se slažem da deca treba da nauče da se prihvatljivo ponašaju prema drugoj deci i odraslima, uz poštovanje i njihovih granica. Problem je u tome što bi ovo trebalo da se uči iz iskustva. To znači da deca treba da iskuse svoju agresiju, nekoliko puta u različitim okolnostima, pre nego što eventualno ne nauče da imaju razuman odgovor na nju. Sada je situacija takva da odrasli često intervenišu u sporovima i moralno osuđuju sve izraze agresije. Zahtevaju od dece da već sa četiri godine iskažu svoje granice i izraze svoj gnev rečima, što je potpuno pogrešno. Ovaj isti zahtev važi samo za mali broj odraslih u situacijama kada „odbace“ roditeljske i vaspitne uloge jer ljubaznost i „lep govor“ više ne funkcionišu. Značajni sukobi zahtevaju snažne, iracionalne emocije, a tek kada je sukob više puta deo ljudskog iskustva, mi postajemo sposobni za „razuman razgovor.“

Deca pod rizikom

Deca odrastaju u društvu koje im daje sve manje prostora za razvoj. Svake godine sve uži mentalni i fizički okviri. Jedna danska studija pokazuje da vaspitači u obdaništima za 18% dece smatraju da su pod rizikom. Više od 80% ove dece su dečaci. Ovo govori mnogo više o stavovima odraslih žena nego o socio-psihološkom stanju dečaka. Kada se vaše dete sledeći put vrati kući sa naznakom da je bio nevaljao, zagrlite ga i recite mu: Neko ti je stvarno stao na žulj. Šta ćes da uradiš? Njegovu agresivnost mora prvo dobro poznavati, da zna da će doći sebi. Ako nije dobrodošla čak ni u njegovoj porodici, još više će joj se priklanjati i samo će se povećati osećaj krivice. Da pljuvanje i udarci nisu prihvatljivi on već zna, ali što ga više budete podučavali manje će znati. Naučiće da potisne ličnu odgovornost za sopstvena osećanja i postupke, i / ili je prebaci na druge.

Jesper Jul


Ovaj tekst je autorsko delo Jespera Jula. Ukoliko želite da ga objavite na svom sajtu/portalu/blogu molimo vas da navedete autora teksta i link ka sajtu Familylab Srbija. Hvala vam na razumevanju.

By | 2017-05-17T09:39:39+00:00 oktobar 27th, 2016|Vaspitanje|0 Comments

Leave A Comment