Radionica „Kompetentno dete u vrtiću/školi“

[fusion_builder_container hundred_percent=“no“ hundred_percent_height=“no“ hundred_percent_height_scroll=“no“ hundred_percent_height_center_content=“yes“ equal_height_columns=“no“ menu_anchor=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ background_color=““ background_image=““ background_position=“center center“ background_repeat=“no-repeat“ fade=“no“ background_parallax=“none“ enable_mobile=“no“ parallax_speed=“0.3″ video_mp4=““ video_webm=““ video_ogv=““ video_url=““ video_aspect_ratio=“16:9″ video_loop=“yes“ video_mute=“yes“ video_preview_image=““ border_size=““ border_color=““ border_style=“solid“ margin_top=““ margin_bottom=““ padding_top=““ padding_right=““ padding_bottom=““ padding_left=““][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=“1_1″ spacing=““ center_content=“no“ link=““ target=“_self“ min_height=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ background_color=““ background_image=““ background_position=“left top“ background_repeat=“no-repeat“ hover_type=“none“ border_size=“0″ border_color=““ border_style=“solid“ border_position=“all“ padding=“undefined“ dimension_margin=“undefined“ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_offset=““ last=“no“][fusion_text columns=““ column_min_width=““ column_spacing=““ rule_style=“default“ rule_size=““ rule_color=““ class=““ id=““]

Oduvek me je profesionalno intrigirala ideja da je ono što dete „treba da bude“ kulturološka i istorijska varijabla. Zato sam detinjstvo kao kulturološki konstrukt izabrala za temu svog specijalističkog rada. A Familylab Srbija, koji vodim, sam videla kao platformu za formiranje kritične mase profesionalaca iz sistema obrazovanja i vaspitanja koji su otvoreni i voljni da unapređuju svoju praksu kroz razgovor, samorefleksiju i promišljanje o vrednostima našeg rada.

Tako je nastala i radionica „Kompetentno dete u školi/vrtiću- sociokulturološke teorije o detetu i detinjstvu“. Na susretu ćemo razgovarati o:
• različitim teorijskim gledištima i značajnim empirijskim proučavanja ne bismo li ponudili što potpuniji niz perspektiva koje predstavljaju različite načine interpretiranja deteta i detinjstva,
• ukazaćemo na društveno-politički kontekst koji je omogućio razvoj „alternativnih“ pristupa u proučavanju djetinjstva,
• problematizovaćemo neke od koncepata koji u velikoj meri oblikuju detinjstvo u savremenom društvu. Ti procesi su u osnovi dominantnih savremenih diskursa i praksi usmerenih na decu: institucionalizacije, individualizacije, individuacije i familizacije koja se često javlja uporedo s domestifikacijom,
• Ukoliko decu smatramo delom ljudske grupe, ne smemo zaboraviti da je detinjstvo odnosna kategorija pa proučavanje ovog područja zahteva između ostalog ispitivanje specifičnosti života odraslih, njihovog detinjstva i načina na koji odrasli u određenom društvenom okruženju konceptualizuju decu i detinjstvo,
• Ponudićemo učesnicima refleksivne iskustvene vežbe.

Susret je besplatan i namenjen profesionalcima koji direktno ili indirektno rade sa decom!

Poslednjih nekoliko decenija detinjstvo je u fokusu ličnih, političkih i akademskih pitanja i razvijen je velik broj ideja, hipoteza i teorijskih i vrednosnih koncepata čiji ćemo sistematski prikaz nastojati da damo.

„Kompetentno dete“, dete kao socijalni akter, je uticajna konstrukcija i obavezujuća odrednica savremenog sistema vaspitanja i obrazovanja, koja je, po našem mišljenju, nedovoljno reflektovana među profesionalcima koji rade sa decom. Iz tog razloga često je shvaćena kao „kamen spoticanja“ pedagoške prakse. Naša pedagoška svakodnevnica se našla „u opasnosti“ zato što su njeni najvažniji predmeti – dete i jasna predstava o detinjstvu –pokazali kao fenomeni koji su podložni promenama kulture i vremena.

Načini na koji odrasli shvataju prirodu deteta povezani su sa načinima kako odrasli definišu načine kako se prema deci ophode, prava deteta i položaj deteta u društvu. Takođe, konstrukcije koje odrasli imaju o detetu i detinjstvu od velike su važnosti za dečije iskustvo u vaspitno obrazovnom sistemu. Ideja deteta kao subjekta menja način na koji odrasli podstiču razvoj deteta, budući da odraslog stavlja pred zadatak stalnog preispitivanja sopstvene profesionalne uloge. Ovakav način sagledavanja ne samo detinjstva već i vaspitanja, međuljudskih odnosa i sveta uopšte, dovodi u pitanja naša naučena i uvrežena uverenja o detetu i detinjstvu kao prirodnoj i nepromenjivoj kategoriji. Skloni smo negiranju njegovog karaktera konstrukta i potrazi za „pravom prirodom deteta“. Jer ako smo otkrili prvobitnu prirodu deteta i zaključili šta dete „stvarno jeste“, tada smo u stanju da delujemo primereno toj prirodi. Naturalistički i nativistički temelj spoznaje uči nas da razlikujemo dobro od pogrešnog vaspitanja, dobru od pogrešne profesionalne prakse, što u neku ruku, bar naizgled, olakšava naš posao profesionalaca ili našu roditeljsku ulogu.

Proces preispitivanja naših konstrukata o detetu i detinjstvu praćen je i preispitivanjem odnosa odraslih i dece. Dete kao društveni akter znači podelu moći s decom. Umesto jednostranog hijerarhijskog modela u kojem je odrasla osoba neprikosnoveni autoritet i poseduje svu moć, kooperativni model predviđa suradnju, pregovaranje i odustajanje odraslih od jednog dijela moći i odgovornosti. To znači da i deca imaju sposobnost da utiču na odrasle ali i svoje društveno okruženje i modifikuju ga.

Cilj ove radionice je da učesnici prepoznaju istorijsku, društvenu i političku, prirodu ovih konstrukata, da identificiraju situacije u kojima ih uočavaju u svojoj praksi, prepoznaju šta im je u praksi izazovno te da se otvori pitanje koje korake možemo preduzeti ne bi li i u praksi poštovali ideju da su deca kompetentni društveni akteri koji sustvaraju svet u kojem žive. Slika koju imamo o detetu i detinjstvu definiše naše materijalne, socijalne i vaspitne i obrazovne intervencije kroz koje dete stvara odnos prema sebi, drugima i svetu u kom živi. Verujemo da u procesu promene u sagledavanju dece i detinjstva treba proći (ali i doći do) promene stavova i vrednosti populacije profesionalaca koji rade sa decom, ali i restrukturacije, promene. strukture i načina funkcioniranja sistema vaspitanja i obrazovanja. Smatramo da se ovi činioci uzajamno dopunjuju i podržavaju i zato je bitno da teku uporedno u procesu promene.

Radionicu će voditi: Ivana Muškinja, nacionalni voditelj Familylab Srbija, specijalista psihosocijalnog pristupa u socijalnom radu i porodični psihoterapeut

Ukoliko ste praktičar i visoko ste motivisni da učite i promišljate o sopstvenoj praksi pozivamo vas da nam se pridružite 19.11. u 18.30 u prostorijama Familylaba u Novom Sadu (Kisačka 47).

Učešće na radionici je besplatno ali je broj učesnika ograničen stoga je neophodno najaviti svoj dolazak mejlom: [email protected]. Za sva dodatna pitanja, pozovite nas: 065/2003349

Svi učesnici dobijaju potvrdu Familylaba o prisustvu na radionici u trajanju od 2 sata.

Na radionici učesnici će imati mogućnost da kupe knjige Jespera Jula po promotivnim cenama!

[/fusion_text][/fusion_builder_column][/fusion_builder_row][/fusion_builder_container]