Poštovani g. Jul,
Naš najmlađi sin, nakon tri godine samostalnog života i školovanja u obližnjem gradu, opet živi zajedno sa nama. Ima devetnaest godina i mamin je miljenik. Lično imam dobar odnos s njim. Od njegove trinaeste godine vodimo zanimljive razgovore koji mu se sviđaju. Na primer, ima li života u svemiru, jesu li automobili na dizel gorivo bolji od onih na benzin i druge slične teme. Imali smo i ozbiljnije rasprave, na primer, do kada bi vikendom uveče mogao ostati na zabavi kod prijatelja. Sada su više aktualne teme o vožnji automobila i nesrećama.
Kada u ovim raspravama počnu da se naziru i kristalizuju naša različita mišljenja, moja supruga se umeša i stane na stranu sina. Nakon što se ovakav scenario ponavljao, supruga i ja smo se dogovorili da se ona ne meša u ove bezazlene diskusije. Takođe, dogovorili smo se da bismo o važnim temama, koje bi mogle da budu povod rasprave, prvo nas dvoje trebali da porazgovaramo. Ni to nije išlo. Čim započnemo raspravu sa sinom, supruga i ja se raziđemo u stavovima. ,,Odjednom,, se moja žena slaže sa stavom našeg sina. ”Valjda je dozvoljeno promeniti stav!?“, kaže tada.
Slična situacija se desila nedavno i to nas je dovelo do ozbiljne bračne krize. Teško mi je živeti s tim, jer situaciju neprestano doživljavam kao borbu između sebe i njih dvoje, gde sam ja sigurni gubitnik. Sin i ja često spontano započinjemo važne rasprave, a reakcija supruge svaki put je ista: pogrešna tema, pogrešno vreme i pogrešan rečnik. Nakon ovakve rasprave, sin se oseća kao da smo nepravedno postupili prema njemu i naljuti se. Moja supruga uvek ima razumevanja za njegova osećanja i pati sa njim.Neprestano ispunjava sve njegove želje i uvek nađe dobar razlog da ga žali, kada ja mislim da je razumno da učestvuje u kućnim poslovima. On traži punu uslugu, a ne daje ništa zauzvrat.
Vidim dva moguća rešenja: 1. Da se naš sin odseli i moja supruga postane nesrećna jer ga ne vidi svaki dan. 2. Da naš sin ostane da živi sa nama i moja supruga ostane sretna, ali time se naši sukobi nastavljaju. Nakon svakog sukoba klima između nas odraslih je loša, a sin bez problema ostane ljut i do tri nedelje. Želeo bih da naš sin ostane da živi sa nama još par godina, ali ne pod ovakvim uslovima. Imate li neki predlog?
Otac tinejdžera
Odgovor:
Razumem koliko može biti bolno živeti u ovakvom trojstvu gdeVaša supruga u svakoj situaciji favorizuje sina. No istovremeno, imam utisak da postoji neka druga priča o kojoj bi bilo važnije porazgovarati.
Možda grešim, ali imam osećaj da ste “tipični muškarac” – mislite i govorite konkretno i mislite da postoji jedna istina. To može da znači da ste često zaokupljeni sadržajem vaših rasprava i zaboravljate na “muziku u pozadini”, kao i na posledice koje takva zaokupljenost može da ima na druge ljude i vaše odnose sa njima.
Ukoliko sam i malo u pravu, postoji jedan važan nerazrešen sukob između Vas i supruge u kom ona zloupotrebljava sina kako bi taj sukob iznela na površinu. Ona je verovatno na početku braka više puta pokušavala da pridobije Vašu pažnju, ipak vremenom je prestala sa pokušajima da razgovara o svojoj boli. Umesto toga, sada govori o bolu vašeg sina i na taj način svima pogoršava situaciju. To znači da njena prvobitna usamljenost sada prelazi na Vas i vašeg sina. To svakako nije Vaša trenutna greška, ni greška iz prošlosti. Radi se o odgovornosti Vas i Vaše supruge. Kao posledica kvaliteta ljubavnog odnosa između dvoje odraslih može se desiti da se negativne strane oba partnera pojačaju, da nestanu ili ostanu nepromenjene.
Moja pretpostavka je sledeća: Umesto da vas zbliže, udaljile su vas njene “tipično ženstvene strane” i Vaše “tipično muške karakteristike”, i za to ste oboje jednako odgovorni. Kako sada stvari stoje, Vama je dodeljena uloga “lošeg momka”, a supruga to preživljava na osnovu svoje privilegovane uloge brižne porodične negovateljice. Dugoročno to nije prihvatljivo – pogotovo ne za Vašeg sina koji se traži u mreži sukoba koji nemaju veze s njim.
Sa odraslom decom, na putu ste u treću sedmogodišnju krizu u braku, koja bi u principu trebala da bude više egzistencijalna i individualna. Čini mi se da ste prevideli ili potisnuli drugu po redu sedmogodišnju krizu koja se više tiče vašeg odnosa. Mi muškarci smo izdržljiviji nego žene i spremniji smo da potisnemo bol i usamljenost.
Predlažem treće rešenje, pošto situacija, prema mojoj proceni, nema veze s Vašim sinom. Sa suprugom otvoreno porazgovarajte o tome šta u vašem odnosu nedostaje. Važno je da u ovaj razgovor ne uvučete sukobe sa sinom, jer onda nećete dobiti razgovor sa svojom suprugom nego s majkom svoga sina. Time će kvalitet ove rasprave ostati na nivou tačnog i pogrešnog, prihvatljivog i neprihvatljivog. Možda je sukob toliko zastareo da će vam trebati profesionalna pomoćporodičnog terapeuta.
Predlažem da uporedo razgovarate i sa svojim sinom (možda i sa drugom decom) kako biste stvorili sliku o vašem odnosu, ali bez upoređivanjavašeg odnosa sa njegovim odnosom s majkom. Pronađite dobar trenutak kada ste sami i recite nešto slično ovome: ”Žao mi je što se često nađeš u sukobu između mene i tvoje majke i zato bi mi bilo jako važno da čujem tvoje mišljenje o tome kako doživljavaš naš odnos. Voleo bih da mi kažeš što misliš da je najbolje kod mene kao oca – i još da mi kažeš tri najgore stvari o meni”.
Dajte mu vremena da odgovori. Ovaj razgovor možete slobodno da vodite u nastavcima. Možda će Vas sin naučiti nekim stvarima o Vama samima, stvarima koje supruga nije uspela. Ukoliko čitajući ovaj tekst zaključite da sa Vama nešto nije u redu – pročitajte ga ponovo! Trenutno se sa svojom boli suočavate odgovornije i zrelije nego Vaša supruga, ali bismo verovatno mogli da nađemo periode u Vašem životu kada je situacija bila obrnuta.
Jesper Jul
Ovaj tekst je autorsko delo Jespera Jula. Ukoliko želite da ga objavite na svom sajtu/portalu/blogu molimo vas da navedete autora teksta i link ka sajtu Familylab Srbija. Hvala vam na razumevanju.