Tatjana Jović
Rođena sam oktobra 1977.god. Možda zato volim oktobar i jesen. Tople boje prirode. Džempere i tople napitke. Čitanje knjige pod ćebetom. Asociraju me na toplu atmosferu porodičnog doma. Tople odnose među ljudima. Kao majka i vaspitač,kao nekadašnje dete pre svega, znam koliko su dom i porodica važna baza, koliko su odnosi u domu važni. Na obuci Familiylab koju sam prošla u jesen 2017. god. otkrila sam u sebi nešto što sam oduvek mislila i negovala. Prepoznala sam klicu koja je tu oduvek bila. Sada je to poraslo. Osvestilo se. Ugrejalo me. Srećna sam što ću sa idejama i vrednostima koje zastupa Familylab i Jesper Jul doprineti tome da inspirišem ljude na komunikaciju koja povezuje, koja uvažava, koja razume obe strane koje su u nekom odnosu. Na ljudskost. Na to da je sve ok, ali nije ok da se povređujemo… Znate li priču o bodljikavim prasićima?
“Kad mu je hladno, bodljikavo prase traži drugu bodljikavu prasad da leže zajedno, da se zbiju jer im je tako toplije. Da nemaju bodlje, to bi bilo lako, ali bodljikava prasad imaju duge i oštre bodlje. Kada se zbiju u gomilu, bodu jedno drugo. To nije dobro. A nije dobro ni kad im je hladno. Zato se bodljikava prasad dugo muče dok ne nađu neko zgodno rastojanje: da budu jedno uz drugo, a da se ne bodu. To rastojanje predstavlja lepo ponašanje,da ja ne povredim tebe, da ti ne povrediš mene, da pomognemo jedno drugom, da i meni i tebi bude dobro.
Artur Šopenhauer
Uklapa se u priču koliko je važno da mislimo jedni o drugima. Da smo u kontaktu a da se ne bockamo. U moju priču. I u priču Familylab. 🙂