Ako pod tim pojmom podrazumevate: etiketiranje, podučavanje, popovanje, posramljivanje, kolutanje očima, moralisanje, vaspitavanje “sa visine”, jedinstvenu priliku za kraći traktat o pravilima ponašanja, kritikovanje stilom “piton davi svoj plen”, manipulaciju, emocionalnu ucenu…
Onda, NE. (što ne znači da vam se to neće desiti)
A ako pitate da li je ok da budete ljuti i pokažete to?
DA!
Nego, umemo li da budemo ljuti, a da ne popujemo, manipulišemo, podučavamo? “Samo” jednostavno ljuti.
Nešto poput ovoga: “Poludim kada diraš moj računar. 1000 puta sam rekla i sad je dosta, neću više da to radiš” (mama viče, obrazi su joj se zacrveneli, gestikulira rukama)
I da smo onda svesni da bez obzira koliko dete ima godina, neće mu biti prijatno, možda će se uplašiti, zaplakati. A naš odnos će neko vreme biti obojen udaljenošću.
A onda kada se smirimo potražimo kontakt i kažemo npr: “Žao mi je, nisam znala bolje sem da vičem. Bila sam baš ljuta.”
I kraj. Da ne zahtevamo ništa, ne pričamo, bla bla bla… pustimo dete da oseti ovo što je upravo doživelo.
Osećanja su deo ljudskog iskustva. Mi smo ljudi i osećamo sva osećanja i ona prijatna i ona neprijatna. I to baš tako treba da bude.
A kako se to biva čovek, dete uči od nas. I ukoliko živi sa roditeljima koji veruju da je dobar porodični život, poput balona u kom treba da vlada harmonija i izostanak neprijatnih osećanja, dete često bude uskraćeno, da iz prve ruke iskusi i one ne tako prijatne situacije i sazna
„Ovo je moja mama kada je ljuta, a ovo sam ja“.
A upravo takva iskustva su nam neophodna da bi smo razvili dugoročno zdrav izbalansiran odnos sa sobom i svojim osećanjima.
I možda, da se pre nego što se bacimo na masteriranje fensi šmensi tehnika zen roditeljske smirenosti, 😉 vratimo se korak nazad (back to basic) i pitamo sebe:
Ko sam to ja kada sam ljut/a?
Kako znam da sam ljuta?
Gde je osećam?
Šta najčešće radim kada sam ljut/a?
*I naravno, kao svaki “dobar” savet i ovaj ne važi za sve roditelje. Gde je mera između ventiliranja svoje ljutnje pred decom i autentičnosti prva će vam (svojim ponašanjem) reći upravo vaša deca.
Ivana Muškinja, voditeljica Familylab Srbija spec.psihosocijalnog pristupa u socijalnom radu, porodični psihoterapeut
Ako je ovo tema koja vas “žulja” i potrebna vam je podrška na putu roditeljstva, pišite nam i zakažite roditeljsku konsultaciju: [email protected].
